Novosti o Vanji

ja ne kazem da je on los igrac ili covek, daleko od toga, kao sto ti kazes postujem ga jer je uspo da stigne tu gde jeste trenutno, ali mnogo je poleto...imala sam priliku ltos da ga vidim u Budvi sa devojkom, a porodica u Becicima, sve sam videla, jer sam radila u hotelu i cula od svojih kolega, onako se jedan Danilo Ikodinovic ne ponasa. Svi sportisti pogotovo reprzentativci zasluzuju svo postovanje jer nas predstavljaju u NAJBOLJEM mogucem svetlu svetu. Ali Djokovic mi je totalno antipatican i da se ja pitam ne bi poneo titulu koju jeste, jer najbolji od najboljih mora pored fantasticnih uspha imati jos nesto. Mnogi klinci pocevsi od mog brata koji ima 12 godina i trenira kosarku i totalno je u tom svetu, on i mnogi njegovi vrsnjaci kao u boga gledaju u te sportiste, a da bi bio uzor takvim ljudima moras imati pored ovih sportskih i druge usph, kao npr Vanja koji je zavrsio FON sa prosecnom ocenom 10 i pored toga uspo da bude najbolji vatrpolista sveta,to moze da bude primr deci, a Djokovic koji je sa 11 god otisao u inostranstvo da trenira skolu paralelno zavrsavao a na prvom mestu mu bio tenis ne moze biti uzur, jer malo je onih koji zive od profesionalnog sporta a mnogo je dece koja trniraju i mastaju da budu kao on i zapostave skolu i onda zavrse tamo negde

Obje ste donekle u pravu. Sto kaze Jeca, ja ga iskreno "volim" zbog onoga što radi... ali zna u nekim trenutcima da me jako iznervira... ali... sta da se radi.
Vanja, kao i neki drugi sportisti Srbije, koji se iz nekog razloga manje pojavljuju u medijima, možda imaju razlog zašto ne žele da se nešto piše o njima i to mi se jako dopada. ALi opet, novinari su čudna rasa.. Uvijek pišu ono što njima odgovara, ne gledaju nikoga i ništa.... Msm ne znam ... teško je raspravljati ko je kakav...

Quote :

To raspravljanje ostavite u pričaonici!

U pravu si nećemo ovde više o tome da pričamo...
a i msm da smo sve manje više rekli

[You must be registered and logged in to see this image.]
Дру­га­чи­је и ни­је мо­гло да бу­де . Ва­ња Удо­ви­чић је у пре­сти­жној ан­ке­ти ЛЕН ма­га­зи­на иза­бран за нај­бо­љег игра­ча Евро­пе (чи­тај све­та). До­био је 59 по­сто гла­со­ва, Да­мир Бу­рић из Хр­ват­ске је да­ле­ко за­о­стао на 29 а тре­ћи је гол­ман Про Ре­ка Сте­фа­но Тем­пе­сти са пре­о­ста­лих 12. Про­шле го­ди­не нај­бо­љи је био Фи­лип Фи­ли­по­вић.

По­но­ви­мо дру­га­чи­је и ни­је мо­гло. МВП играч фај­нал фо­ра Евро ли­ге, нај­бо­љи играч Свет­ског ку­па у Ора­деи, пр­ва лич­ност у играч­ком, и гол­ге­тер­ском сми­слу на ЕП у За­гре­бу.

Играч око ко­јег су мно­ги клу­бо­ви во­ди­ли бит­ку да га до­ве­ду у сво­је ре­до­ве по­што је од­био не­при­стој­ну по­ну­ду Ита­ли­ја­на, већ до­бро по­зна­ту.

У ду­гач­ком ин­тер­вјуу за ЛЕН ма­га­зин Ва­ња је по­но­вио већ до­бро по­зна­те ре­че­ни­це око прел­ска у За­греб. О срп­ској се­лек­ци­ји је ре­као:

- Има­мо од­лич­ну ат­мос­фе­ру. У сва­кој успе­шној фир­ми се зна ко је ди­рек­тор, ко пред­сед­ник ко слу­жбе­ник. Мо­жда је ма­на оне ста­ре срп­ске еки­пе би­ла што су мно­ги хте­ли да бу­ду ди­рек­то­ри. То је био раз­лог по­ра­за од Аме­ри­ка­на­ца у Пе­кин­гу.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Удо­ви­чић се до­та­као и ри­вал­ства са Ма­ђа­ри­ма:

- Ни­смо из­гу­би­ли од олим­пиј­ског фи­на­ла 2004. до су­сре­та у За­гре­бу. Пу­них шест го­ди­на. Атин­ски по­раз ми је нај­те­жи у ка­ри­је­ри.

У ка­ри­је­ри је осво­јио све што је мо­гло да се осво­ји. Тач­ни­је све осим…

- Олим­пиј­ског зла­та. Два пу­та сам уче­ство­вао, ско­ро га до­дир­нуо. Ипак сно­ви ни­су све у спор­ту. Ми смо мо­дер­ни гла­ди­ја­то­ри ко­ји хо­ће да по­бе­ђу­ју. Је­сте, мој циљ је олим­пиј­ско зла­то. Мој се­лек­тор Де­јан Удо­ви­чић, игра­чи при­ча­ју о Лон­до­ну 2012. Али твр­дим да је на­ша шан­са Рио де Жа­не­и­ро 2016. Тим се уса­вр­ша­ва сва­ке го­ди­не и би­ће спре­ман у пра­вој фор­ми на тим Игра­ма.

Ва­ња је по­ме­нуо и игра­че ко­ји су обе­ле­жи­ли епо­ху:

- Те­шко је по­ре­ди­ти, за­и­ста је ве­ли­ки број ве­ли­ких игра­ча. Ма­ну­ел Ести­ар­те је био нај­бо­љи у сво­је вре­ме али те­шко да би да­нас био та­кав играч. Игор Ми­ла­но­вић је био нај­бо­љи цен­тар све­та али да­нас си­дра­ши игра­ју дру­га­чи­је. Ерал­до Пи­цо је био 18 пу­та пр­вак Ита­ли­је…

При­ча­ју­ћи о ва­тер­по­лу ка­зао је:
- То је био мој пр­ви из­бор. Увек сам био луд за во­дом, то је мо­ја дру­га ку­ћа. Из­ви­ња­вам се сви­ма али за ме­не је пли­ва­ње до­са­дан спорт. Ва­тер­по­ло мо­же да бу­де ин­те­ре­сант­ни­ји. За­што гол са осам ме­та­ра не би вре­део два, са де­вет три. За­што гол­ман не мо­же у на­пад у по­след­њем ми­ну­ту. На­ви­ја­чи и мар­ке­тинг су нај­ва­жни­ји. Тре­ба­ло би да се игра ви­ше пре­ко ле­та, да се ожи­ви ва­тер­по­ло у Ру­си­ји, САД и Ки­ни.

Ва­ња Удо­ви­чић увек има шта да ка­же. Во­ђа срп­ског ти­ма са ко­јим је у про­те­кле две го­ди­не знао са­мо за успе­хе. И лич­не и по­је­ди­нач­не.

Због то­га на кра­ју и тре­ћи пут – код из­бо­ра нај­бо­љег ове го­ди­не дру­га­чи­је ни­је мо­гло да бу­де. Са­мо Ва­ња. Д.Сте­во­вић
[You must be registered and logged in to see this image.]

Sad sam vidjela ovo i tako se ocarala... divno! Pa on to zaista zasluzuje! VANJAAAAAAAAAA
Bravo! Cestitamo

kao sto je covek(novinar) u tekstu lepo napisao : "DRUGACIJE NIJE MOGLO DA BUDE"

nale11 wrote:

kao sto je covek(novinar) u tekstu lepo napisao : "DRUGACIJE NIJE MOGLO DA BUDE"

E da... bas tako... Ali tako si me nasmijala ovim svojim "covek(novinar)"... i oni su ljudi... nisu svi losi!

MirJJana wrote:

nale11 wrote:

kao sto je covek(novinar) u tekstu lepo napisao : "DRUGACIJE NIJE MOGLO DA BUDE"

E da... bas tako... Ali tako si me nasmijala ovim svojim "covek(novinar)"... i oni su ljudi... nisu svi losi!

pa rekla sam covek zato sto su i oni ljudi i umeju da budu normalni ali i .... a novinar sam stavila u zagradi da se zna na kog coveka mislim....ima ljudi koji ne kapiraju... :DDD

Idealno lice imaju Marija i Vanja

U nedavnom istraživanju koje su sprovele velike kozmetičike kompanije u Britaniji za osobe sa gotovo idealnim proporcijama lica izabrani su pevačica Šeril Kol i fudbaler Dejvid Bekam. Kada bi se ovakvo istraživanje sprovodilo u Srbiji, na vrhu liste svakako bi se našla glumica Marija Karan i vaterpolista Vanja Udovičić, koji su često birani za najpoželjnije osobe u Srbiji.

Analizirano je šta je to što ovo dvoje mladih i uspešnih ljudi čini tako privlačnim za veliki deo populacije, a opšti utisak je da je i kod Marije Karan i kod Vanje Udovičića to pre zbirna kombinacija uspeha i izgleda u odnosu na sam izgled.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovde imamo dva tipična predstavnika sa Balkana. I Marija i Vanja imaju krupnije oči i taj neki bebi fejs izgled, što znači da će i za deset i dvadeset godina izgledati mnogo mlađe nego što jesu, odnosno teže će se menjati. Ono što je zanimljivo je da njih dvoje čak negde i liče. Na njihovim licima ne postoji ništa što smeta i ništa ne ide van proporcija - kaže naša poznata šminkerka Jelena Maćić.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kada je ženska lepota u pitanju, tu je situacija promenjiva, dok je kod muškaraca sve isto još od antičkih vremena. Recimo tridesetih godina prošlog veka ideal su bile krupne oči i sitna srcolika usta, dok bi danas neko ko tako izgleda dao sve da ta usta poveća i da ima uzak nos kao kod Barbike, što je mnogo uže od onoga što priroda obično daje. Marija Karan i Vanja Udovičić u tom smislu predstavljaju neki “zlatni presek” i ljudi ih biraju jer ne mogu ništa da im zamere. Za njih se ne može reći da nisu lepi. Vanja je muškarac koji je rođeni pobednik - zaključuje Maćićeva dodajući da ovakav tip ljudi podsvesno biramo.

Marija i Vanja zajedno nose posebnost u pogledu i držanju tela. On je uspešan sportista. Međutim, ono što možda ovo dvoje ljudi čini opšte prihvaćenim modelom lepote je otvorenost pogleda.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vanja Udovičić: Partizan favorit


Crno-beli nisu favoriti samo u nedeljnom duelu sa Mladošću, već i u Evroligi, tako da je na njemu pritisak – kaže vaterpolista Zagrepčana.

Otkako je pojačao Mladost, Vanja Udovičić je u centru pažnje hrvatske javnosti, ali i srpske. Kapiten naše vaterpolo selekcije biće i najatraktivniji akter nedeljnog (16.00) okršaja „žabaca“ i Partizana Rajfajzen u prvom kolu Grupe C Evrolige. Interesovanje u Zagrebu je veliko (karte su oko 450 dinara), a bazen može da primi 1.600 gledalaca.

- Sigurno da je naš meč u ovom trenutku najzanimljiviji. Mnogo se očekuje i veliki je ulog. Mladost još traži svoju igru, a ovom utakmicom otvara seriju teških utakmica koja bi trebalo da kulminira finalnim turnirom Kupa Hrvatske. Partizan nije favorit samo u ovom meču, već i u Evroligi, tako da je na njemu pritisak - ističe u telefonskom razgovoru Vanja Udovičić.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Najbolji vaterpoliste Evrope je ponovio da su emocije u drugom planu.
- Otišao sam pre osam godina i bile su prisutne možda prve dve godine. Sada imam i 28 godina, tako da emocije moraju da budu po strani. Zahvalan sam matičnom klubu na svemu što me je naučio - istakao je Udovičić.

Fenomenalni igrač s poštovanjem govori o matičnom klubu:
- Snaga Partizana je i u tome što igrači igraju dugo zajedno, i u klubu, i u reprezentaciji. Grk Hadžiteodoru ih je samo ojačao. Možemo da pobedimo crno-bele samo ako odigramo kako bi trebalo. Smatram i da bi pobeda više značila nama, nego njima.

***Tekst je kucan hrvatskim jezikom (i radjen je sa hrvatskim novinarima), ali nadam se da vam to ne pravi problem - razumjecete...

Vanja Udovičić: Hoću doktorat, cure ne tražim

Vaterpolist Mladosti novi je ljubimac Hrvatica, no to ga ne zanima previše, više bi volio da ga ocjenjuju po kvaliteti igranja

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nudi li vam netko pomoć u poslu i to bez zadrške, situacija, morate priznati, postaje malo sumnjiva. U intervjuu s Vanjom Udovičićem (28) željele su sudjelovati i znane i neznane pripadnice ljepšega spola. Neke su htjele nešto pitati, druge samo sjediti i gledati sa strane... Kavu s vaterpolistom koji je prije mjesec dana stigao u zagrebačku Mladost i uzburkao ženske duhove pili smo ipak sami. Čovjek se nije stigao ni raspakirati, a već je oformljen ženski žiri na Red Carpetu koji je ocjenjivao njegov izgled. Nije ga gledao, štoviše, ženski uzdasi i izbori ne bacaju ga u trans. Jedan od najpopularnijih srpskih sportaša gradi imidž uzornog sportaša koji do cilja želi i bez naslovnica tabloida.

– Dio je to posla, jasno je da svatko ima pravo na svoje mišljenje, ali kategoriziranja, poput izbora za najpoželjnijeg muškarca, nisu zahvalna, ima i pametnijih stvari kojima bi se ljudi trebali baviti. Neka radije komentiraju kako igram u bazenu – veli kapetan srpske vaterpolske reprezentacije bez Facebook profila.

– Socijalne mreže za mene su bježanje u imaginarni svijet, nešto što ne postoji. Nekada su djeci roditelji kupovali lopte, danas je to iPhone. Pa ljudi danas na kavu idu sami s – mobitelom!

Noćni život Zagreba mu je nepoznanica, upoznavati grad krenuo je s tribina, za Medveščak je već navijao, za Cibonu upravo traži kartu, a i pogledat će u Maksimiru i "plave poliglote".

Stignem si skuhati ručak

– Zagrepčanke još nisam imao priliku upoznati. Zapravo, još nisam ni bio na pravom izlasku. Premoren sam nakon treninga, stignem si samo sam skuhati ručak i eventualno se družiti sa suigračima ili prijateljima koji dođu iz Beograda. U pravilu navečer pišem radove za fakultet. Naš je život prilično monoton. Nećete nas vidjeti prije utakmice navečer u gradu. Jasno, nakon što smo se danima pripremali i odradili posao, šanse da nas negdje pronađete ipak rastu. Očekujem da će mi suigrači pokazati noćni život Zagreba, zanima me to, ima vremena...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Obožavateljica gdje god je igrao, od Srbije preko Italije do Hrvatske, nije nedostajalo, no ponude za brak su izostale.

– Možda samo nekoliko transparenata, ali sve je to šala. Nešto konkretnije u tome stilu zasad nisam dobio. Naravno, komplimenti mi nisu uteg, no ne razbijam time glavu, želim prije svega imati svoj mir i ne dopuštam ljudima da mi se miješaju u život. Jasno, ta je borba druga medalja našeg posla. Mi sportaši smo Spartanci, iako sirovo zvuči čak i suvremeni gladijatori, mi zabavljamo široke mase. U Zagreb je stigao preko noći, kraj Save su se pljeskali od sreće kad su iz Pro Recca uspjeli dovesti vodenog virtuoza, braniča koji zabija golove, organizira igru, povlači kontre...

– Iako su neki tvrdili da smo dugo pregovarali, sve smo dogovorili na brzinu, u samo dva dana. Bio je problem tako brzo pronaći stan, ali solidno sam se snašao. Tri godine živio sam u malome talijanskom mjestu Reccu, u kojem živi samo 10 tisuća stanovnika, tako da sam se sada preporodio. Prezadovoljan sam Zagrebom, sličan je Beogradu, no nešto manji i mnogo mirniji i čistiji. Toliko su svi gostoljubivi i srdačni da se već pomalo brinem... Beograd često zovem džunglom zbog zabavnih sadržaja koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim te velikim selom, ali to je moj grad.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Diploma najveća pobjeda

Knjiga je uvijek u blizini, ili stručna ili za opuštanje. Diplomirani je inženjer organizacijskih znanosti, a u rodnom Beogradu upisao je master studij marketinga.

– Studij se malo i oduljio, čekao sam osam godina diplomu, ali znanje je jedino bogatstvo koje nitko ne može oduzeti. Odigrao sam na stotine utakmica, no ipak je moja najveća pobjeda u životu bila diploma. Logično je to, jer i moji su roditelji završili fakultete, a ja se na tomu neću zaustaviti. Želim i doktorirati.

Kad nam je naš nogometni reprezentativac Tomislav Dujmović otkrio da čita Dostojevskog na ruskoj ćirilici i Ladom odlazi u kazalište, u Čatežu su ga vatreni prilično zadirkivali.

– I ja čitam, putovanja su idealna za to... Hermanna Hessea, Oscara Wildea, pa i Ruse, koji često znaju previše filozofirati, ali čovjek se može pronaći u tome. I pisce stare škole, poput Branislava Nušića i nobelovca Ive Andrića. Filmove gledam sve koji mi dođu pod ruku, a volim otići i u kazalište, upoznati i kulturnu sliku grada u kojem živim. Oduševila me predstava u Teatru Exit "Kauboji", i tko nije bio, trk po karte!

Huligani su nedavno prekinuli nogometnu utakmicu između Italije i Srbije. Što se to događa, bolje poznajete mentalitet?

– Bilo me je sram što sam iz Srbije kada sam vidio što su ti huligani napravili. Kad sam bolje promislio, zaključio sam da je riječ o sedmero ljudi, nečijih plaćenika i vojnika, kakvih ima u cijelome svijetu, a zaduženi su za stvaranje kaosa. Nitko ne priča o uspjesima i o lijepim stvarima, ali ja ne odustajem, pokušavam predstaviti svoju zemlju u najljepšem svjetlu.

Mamin zvižduk s tribina

Viđeni ste na tribinama u Ledenoj dvorani, kliže li se i u Beogradu?

– Hokej u Srbiji kao da i ne postoji, a ovo što su ljudi iz Medveščaka napravili, to je čudo. Gledam to i sa stručne strane, diplomirao sam upravo marketinški aspekt organiziranja sportskih događaja, a njihov model trebalo bi kopirati. Više je ljudi bilo na hokeju nego na utakmici Dinama, napravili su show, a taj recept trebali bi primijeniti i drugi. Obitelji dolaze i uživaju, što treba respektirati. Nogomet me toliko ne zanima, ali bude li Dinamo igrao neku zanimljivu utakmicu, otići ću je pogledati. Dakako, namjeravam i pod Toranj.

Za EP-a na Savi imao je najdražeg navijača na tribini. Majka Dragana zviždala je na prste toliko prodorno da je nadglasala stotine kockastih navijača. Slatko se nasmijala kada smo je pitali gdje je to naučila. "Znate li na koliko sam utakmica zbog Vanje bila? Vježbam već dugo."

– Roditelji su sve prošli sa mnom, svaki meč, ovo je i njihov uspjeh. Kad sam imao 16 godina, mnogo mi je značilo da je netko od mojih na tribini, a danas se kao profesionalac u bazenu moram isključiti, ne okrećem glavu i ne gledam tko je gore, već se bacam na posao.

Otac Davor je iz Istre, a majka iz Beograda. Jesu li se upoznali na moru?

– Nisu. Tata je radio i živio u Beogradu. Dalji splet okolnosti je poznat, evo me, sjedim tu. Braće i sestara nemam, jedinac sam. Mi sportaši smo djetinjasti jer nismo imali normalan razvoj kao drugi. Oni su se igrali iza škole, a mi smo trenirali. Sada se vraćamo.

Radite li kakve spačke suigračima, što se događa iza kulisa?

– Toliko smo umorni nakon utakmica i treninga da nema snage za to. Na dan "radim" šest sati, najteže mi pada plivanje. I to četiri kilometra, a bez lopte je prilično monotono. Vodu obožavam, a kada sam kao klinac ljetovao u Puli, nisam se dao van iz vode. Ma kakav ručak, ništa me nije moglo istjerati iz mora. Tako je sve počelo...

*****Što će mi stan s devet soba kad živim u jednoj?

Biznis je još jedna karta koja ga privlači. U Beogradu je njegova tvrtka ArtCommunication sinonim za bežični internet.

– Kao bežični internet provider zasad smo najjači, no teško je pratiti velike pa sve što zaradimo ulažemo u dalji razvoj. Zaradio sam u bazenu dovoljno. Za život čovjeku ne trebaju četiri auta ili stan od devet soba kad boravi samo u jednoj? Nakon sportske karijere želim se dokazati i na poslovnom planu. Pobjednik sam u duši, i to želim unijeti u Mladost.

Sportisti Aleksandar Kolarov, Vanja Udovičić, Nikola Rađen i Edin Škorić skupljali pare za Kraljevo

[You must be registered and logged in to see this image.]

U prestoničkom klubu „Teatro” organizovano je humanitarno veče za pomoć Kraljevu. Goste su zabavljali folk pevači Milan Topalović Topalko i Džej Ramadanovski, program je vodio Luka Tešanović, a pozivu organizatora odazvali su se mnogi sportisti – Aleksandar Kolarov, Vanja Udovičić, Nikola Rađen, Edin Škorić… Oni su licitirali za dresove, a sav prihod namenjen je ugroženim porodicama u Kraljevu, piše Press.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Udovičić: Kako sam od Franja postao Vanja

[You must be registered and logged in to see this image.]
Kapiten Srbije i najbolji vaterpolista planete, Vanja Udovičić otkrio je da je sa 15 godina promenio ime. Udovičić je rođen kao Franjo, ime je dobio po dedi, da bi po polasku u srednju školu rešio da uzme novo ime-Vanja. Vaterpolista Mladosti je i istakao da je u osnovnoj školi često dobijao batine i bio šikaniran zbog imena.

- Zadirkivali su me, bilo je i fizičkih obračuna, posle čega su moji roditelji odlučili da da me zaštite od svega. Tako sam na prelsaku iz osnovne u srednju školu promenio ime. Kada sam se rodio 1982. godine svi smo bili u ljubavi, a od 1989. smo počeli da se mrzimo. To mi nije jasno, isto kao i razlaz Srbije i Crne Gore - istakao je Udovičić za hrvatske medije, a prenosi Kurir.

Što se tiče očekivanja svih da u Zagrebu reprezentativac Srbije donese titulu Mladosti, kapiten "delfina" ne beži odgovornosti.

- Novinari su stvorili sliku o meni kao superstaru, pišući o meni kao o Čarobnjaku iz Oza, koji će mahnuti štapićem i sve će biti dobro. To je nerealna slika, jer Vanja Udovičić nije Mladost. Naravno, ne skidam odgovornost sa sebe za rezultate koje "žapci" ostvare - zaključio je Udovičić.

http://sportservis.pressonline.rs/wsw/index.php?p=98&ni=17849
GLASAJTEEEEEE

E ovako! Vec ste vjerovatno svi culi za Vanjinu izjavu o ostalim sportistima i zalu sto OKS ne vrednuje titule vaterpolista! Zanima me sta vi mislite o tome?
Mediji su to prokomentarisali kao Vanjin napad na sportiste i dr. reprezentativce i sad pisu svakakve gluposti o Vanji!
Smatram da je ta izjava malo "napumpana". Vanja svakako postuje druge, ali naravno da treba i da taj veseli OKS i Minstarstvo postuju njega i vaterpolo sport. Malo je jadno to sto se svi lijepe za njih onda kad osvoje zlato, a ismijavaju ih kad osvoje srebro na EP nakon Dacine nesrece... mrzim to!
Zao mi je sto vaterpolo nije ni na medjunarodnom nivou toliko priznat i da je medjunarodni savez jaci i da se bori za ovaj sport, mnogo toga bi bilo drugacije. A mi znamo koliko je Vanja i ostali Delfini vrijedan sportista i COVJEK i koliko su nas puta obradovali medaljama. Onda kad niko nije donosio medalje, oni su donosili ZLATA!!! To ne treba da se zaboravi, a ni da se oprosti onima koji su to zaboravili!
** To je moje misljenje Sta vi kazete?

POD VODOM S NAJBOLJIM VATERPOLISTOM NA SVIJETU
'Nisam čarobnjak koji je došao spasiti Mladost'

Vanja Udovičić, kapetan srpske vaterpolske reprezentacije koji se nedavno pridružio momčadi Mladosti, govori o svoje tri putovnice, sportskim počecima pod Miloševićem i pritiscima zbog kojih je s 15 godina odlučio promijeniti ime

[You must be registered and logged in to see this image.] Kada je prije dva mjeseca kapetan srpske vaterpolske reprezentacije Vanja Udovičić potpisao za zagrebačku Mladost, mediji su pretežno pisali kako se radi o jednom od najboljih vaterpolista na svijetu i kako je njegov otac Hrvat iz Pule, zbog čega ima i hrvatsko državljanstvo. Te dvije konstatacije zvučale su kao neka olakotna okolnost, opravdanje zbog kojeg se Mladost odlučila za kupnju igrača koji je do prošle godine igrao za talijanski Pro Recco s kojim je osvojio i vaterpolsku Ligu prvaka.

“Takve tvrdnje mogu se komentirati na tisuću i jedan način. Najveći problem na ovim prostorima jest to što su ljudima zanimljiviji tračevi, žutilo, zadiranje u privatnost drugih ljudi, a ne sportska kvaliteta drugog čovjeka. Danas se sve svodi na neku vrstu voajerizma i zadiranja u tuđi život. Ne obazirem se na medije i pričanje drugih jer me sport naučio da ne smijem dopustiti da na mene utječu ni ljudi koji me hvale ni ljudi koji me kritiziraju jer tada gubim osjećaj realnosti. I oni koji me tapšaju i oni koji me hvale najčešće su moji neprijatelji”, bio je vrlo odrješit 28-godišnji Udovičić koji je prošlog tjedna u anketi magazina svjetske vaterpolske organizacije LEN uvjerljivo izabran za najboljeg vaterpolista svijeta za ovu godinu. “Roditelji su me odgajali kao Jugoslavena. Moja obitelj je šarolika, a budući da mi je djed po očevoj strani Talijan, tako sam, osim srpske i hrvatske putovnice, dobio i talijansku. Iskreno, pustio sam medije da pišu svašta jer, da sam demantirao mnoge gluposti koje su objavljene, napravio bih još veću glupost”, kaže Udovičić.

U te gluposti koje su objavljene u vrijeme kada je potpisao za Mladost spadala je informacija da su mu roditelji razvedeni i da je Vanja Udovičić kršten u katoličkoj crkvi, što uopće nije istina, ali to nije demantirao on nego njegov otac Davor. “Njega su pogodile te neistine, izmišljene priče, ozbiljne novine kao što je Jutarnji list ne bi smjele objavljivati neprovjerene informacije. Moj otac se prvi put našao u situaciji da netko zadire u njegovu privatnost, zato je reagirao”, kaže Udovičić. Vanja Udovičić je odavno na udaru medija jer je prije devet godina bio najmlađi kapetan vaterpolskog kluba Partizan. Kada se klub zbog bankrota raspao, otišao je 2003. u Jadran iz Herceg Novog. Zatim je 2005. potpisao za talijanski Posillipo iz kojeg je 2007. prešao u Pro Recco a nakon tri godine potpisao je za Mladost.

S reprezentacijom Srbije bio je svjetski prvak 2005. i 2009. te europski 2003. i 2006. i logično je da je jedan od najpopularnijih sportaša u Srbiji. Za sve te uspjehe u prvom je redu zahvalan roditeljima jer su ga, kaže, “u onakvoj džungli u Beogradu, u ono vrijeme, uspjeli zadržati u vaterpolu”. Ta vremena bile su devedesete godine, kada je Srbija bila pod sankcijama a Udovičić kaže kako zahvaljuje roditeljima što nije skrenuo s puta nego su mu škola i vaterpolo ostali glavna preokupacija. Njegovi roditelji nisu se bavili sportom, a Udovičić napominje “jednostavno sam kao klinac obožavao vodu, voda me opušta, a kada sam kao dijete ljetovao u Puli, nisu me mogli izvući iz mora”.

Budući da je vaterpolo jeftin sport, kupaće gaćice i ručnik je sve što vam treba, financijskih problema za obitelj nije bilo i Udovičić je ostao u vaterpolu. S obzirom na to da je Udovičić tijekom razgovora često spominjao kako je u to vrijeme u Srbiji svatko mogao krenuti pogrešnim putem, pojasnio nam je da su mediji u Srbiji tada stvarali sliku o “junacima” te da su mladi željeli slijediti takve “junake” koji su zapravo bili sve samo ne junaci.

KADA SE POČEO profesionalno baviti vaterpolom, rekao je kako želi biti najbolji na svijetu. Nije želio biti prosječan, nije vaterpolo shvaćao samo kao sport od kojeg bi mogao živjeti, zanimao ga je samo uspjeh. “To je razlika između vrhunskog i prosječnog sportaša”, kaže Udovičić koji upozorava kako se on ne zadovoljava malim stvarima. Samo u jednom trenutku upao je u dilemu jer se sa 17 godina pojavila mogućnost da kao vaterpolist dobije stipendiju i upiše sa na fakultet u Americi, a tada bi ga diploma više zanimala od vaterpola, što znači da ne bi bio vrhunski vaterpolist.

“Bilo je pitanje trebam li otići u Ameriku i skloniti se iz onakve Srbije kakva je bila ili ostati, nametati se izborniku i postati reprezentativac, a onda što bude”, pitao se Udovičić koji je u to vrijeme, 1999., s juniorskom reprezentacijom Srbije bio europski vaterpolski prvak. Odabrao je vaterpolo, što je značilo i spartansko odricanje. “Uvijek kažem, mi smo suvremeni gladijatori, ovo su spartanski napori, potrebna je samodisciplina i samokritika. Mi smo zabava za široke mase”, tvrdi Udovičić koji time što se nije upisao na fakultet u Americi nije odbacio školovanje nego je završio fakultet organizacijskih znanosti u Beogradu, prošlog je tjedna upisao i magisterij na istom fakultetu a nakon toga nada se doktoratu. Ujedno, s prijateljem je u Srbiji otvorio kompaniju Art Communication koja nudi bežični internet.
[You must be registered and logged in to see this image.]Odakle vrijeme za učenje i školovanje? Kaže da ima četiri sata vremena dnevno između dva treninga od čega dva sata potroši na učenje. “Želim ujedno pomoći razvoju sveučilišnog sporta u Srbiji jer je to loše razvijeno. Sveučilišni sport je na jako niskoj razini a moguće je da, za početak, fakulteti naprave svoju ligu te da svaki fakultet ima po jednu momčad u svakom sportu. Kroz svaki intervju apeliram na djecu da je moguće obrazovati se, razvijati i trenirati neki sport. Da, teško je, to su nevjerojatna odricanja ako želite biti najbolji, ali ako to stvarno želite, onda i možete”, smatra Udovičić.

U ZAGREBAČKU MLADOST Udovičić je došao, među ostalim, i zbog pogrešnog koraka koji je talijanska vaterpolska federacija napravila prema njemu. Naime, novi ugovor s klubom Pro Recco uvjetovan je igranjem za talijansku reprezentaciju, što bi značilo odricanje od igranja za srpsku reprezentaciju, a on je to odbio. S obzirom na to da je odbio igrati za Italiju, Pro Recco ga se odrekao kao svog igrača. “Kada sam dobio talijansko državljanstvo, prema tadašnjem zakonu mogao sam igrati za Pro Recco a nešto kasnije talijanska federacija promijenila je zakon i ja sam, kao naturalizirani Talijan, mogao igrati za Pro Recco jedino ako igram i za talijansku reprezentaciju. To mi je nevjerojatno, to postoji samo u vaterpolu, to je kršenje zakona o radu, mora se promijeniti”, kaže Udovičić koga su Talijani pokušali uvjeriti da promijeni mišljenje i time što su mu ponudili financijski ugovor koji se, u načelu, ne odbija. “Doveli su me u situaciju da biram između novca, koji bi me osigurao, i nacionalne pripadnosti. Ja se osjećam kao Srbin, prošao sam mnogo toga sa srpskom reprezentacijom, i odbio sam njihovu ponudu bez obzira na ogromnu količinu novca zbog koje bi se svatko našao u ogromnoj dilemi. Neki su mi, nakon odbijanja, govorili da sam donio glupu i nepromišljenu odluku, ali to je moja odluka koja je itekako ispravna”, ističe Udovičić. Nije pristojno pitati o kolikom je iznosu riječ, zato smo ga pitali je li to bio tri puta veći iznos od onog koji je dobio za jednu sezonu u Mladosti.

“Mnogo više”, odgovorio je. Je li pet ili šest puta viši iznos? “Još više.” Dalje nismo pitali. “Toliko da bi mnogi na mom mjestu prihvatili tu ponudu. Ali da sam je prihvatio, nikada ne bih mogao igrati toliko kvalitetno za talijansku reprezentaciju, vjerojatno ne bih više igrao ni za talijansku ni za srpsku reprezentaciju”, zaključio je Udovičić.

NAKON ŠTO JE ODBIO ponudu iz Italije, Udovičić je očekivao ponudu iz Srbije. “Objektivno gledano, očekivao sam da će naći novac za kapetana i svjetskog prvaka, za nekoga tko je napravio takav potez, da će se time probuditi nacionalna pripadnost i patriotizam i zato nisam neko vrijeme pregovarao s drugim klubovima. Smatrao sam da će me srpski vaterpolski savez pomoću države dovesti u neki srpski klub kako bi se podigla razina vaterpola u Srbiji”, kaže Udovičić, ali budući da se ništa nije dogodilo, nakon Europskog prvenstva u Zagrebu doveden je u situaciju da u roku od tri dana mora pronaći novi klub, inače neće igrati u Ligi prvaka. Odabir je pao na Mladost.
[You must be registered and logged in to see this image.] U PRVOJ UTAKMICI Lige prvaka Mladost je prije deset dana pobijedila upravo Partizan, Udovičićev bivši klub. Mladost je povela sa 7:1, ali kada je pet minuta prije kraja Udovičić isključen bez prava zamjene, nastala je panika i Mladost je uz puno problema pobijedila s 10:8. Činilo se kao da se cijela momčad previše oslanja na Udovičića. “Smatram da su tu prije svega krivi novinari. Oni su stvorili sliku kako u Zagreb dolazi Vanja Udovičić, čarobnjak iz Oza, koji će mahnuti svojim čarobnim štapićem i sve će biti dobro. To je nerealna slika, Mladost nije Vanja Udovičić, Mladost je uprava, trener, pet reprezentativaca i podmladak. Ne skidam time odgovornost sa sebe, znam svoju ulogu u Mladosti, uvijek težim pobjedama, ali Mladost ne može s jednim igračem ići na osvajanje Lige prvaka. To je nemoguće. Ne odbacujem mogućnost da osvojimo Ligu prvaka, ali nije realno da ja to najavim kao sigurnu stvar. Ujedno, nije lijepo mene isticati uz Igora Hinića, Pavića, Muslima, Karača, Buljubašića i druge, oni su velika imena u Hrvatskoj. Stvaranje atmosfere u kojoj sve ovisi o jednom igraču može samo štetiti Mladosti.”

NA KRAJU NISMO mogli zaobići priču o njegovu imenu. Udovičić je rođen kao Franjo, ime je dobio po svom djedu, ali s obzirom na to da u devedesetima nije bilo lako biti Franjo u Beogradu, on je s 15 godina promijenio ime u Vanja. “Kada sam se rodio 1982., svi smo bili u ljubavi, a od 1989. braća su se zamrzila. To mi nije jasno jednako kao i to kako su se Srbija i Crna Gora odvojile ako su se u jednoj te istoj obitelji dva brata predstavljala različito, jedan kao Srbin, drugi kao Crnogorac. Objasnite mi tu izopačenost. Zbog svog imena imao sam problema u školi, verbalno su me zadirkivali, bilo je i fizičkih okršaja, nakon čega su moji roditelji rekli da me žele zaštititi od svega toga te sam na prelasku iz osnovne u srednju školu promijenio ime”, rekao je Vanja Udovičić.

- Ne znam kakav je kao trener, ali Prosinečki bi svojom igračkom karizmom mogao pomoći Zvezdi - smatra Udovičić

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nakon dolaska Vanje Udovičića iz Beograda u Zagreb, sad bilježimo i jedan transfer u suprotnom smjeru. Robert Prosinečki preuzima treniranje Crvene zvezde. Kako na taj potez Žutoga gleda novopečeni žabac?

– Ne razumijem se nešto previše u nogomet, ali Prosinečkoga pamtim kao odličnog igrača. Šesta je Zvezdina zvijezda i kao takav sigurno može pomoći Zvezdi koja je u velikoj krizi. Navijač sam Partizana, ali Robiju želim puno sreće. Malo je posljednjih godina ostalo od tog rivaliteta između Partizana i Zvezde, ali Prosinečki bi mogao svojom karizmom pokrenuti stvari nabolje, što bi koristilo srpskom nogometu – kaže Udovičić.

Sportal.hr

Udovičić: Najbolji sam na svijetu, ali u Srbiji vaterpoliste zaobilaze

- Svaka čast Đokoviću, ali zar je Olimpijski odbor Srbije najboljim trenerom morao proglasiti stranca, Novakova trenera Vajdu?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nakon izbora za najboljeg u Europi, takvo što bilo je očekivano. Fina je proglasila mladostaša Vanju Udovičića najboljim vaterpolistom svijeta. U izboru su sudjelovali predstavnici 202 države (koliko Fina ima članica) i novinari uglavnom sportskih listova. To je sad već drugi igrač hrvatskih klubova kojemu je pripala ta čast: Miho Bošković, tada igrač Juga, bio je najbolji 2007. godine. No, Vanji je (kao i Mihi prije) prije svega vrednovan učinak s reprezentacijom (najbolji igrač Svjetskog kupa u Oradei i EP-a u Zagrebu).

Ugodno je bilo Udovičiću primati čestitke od brojnih (i srpskih) novinara, ali nije skrivao nezadovoljstvo nekim drugim izborima:

– Godi takvo priznanje, iako, naravno, i obvezuje. Tim više me čude rezultati raznih anketa u Srbiji. Novak Đoković opravdano je najbolji sportaš godine, ali zašto sam ja tek četvrti, iza odbojkaša Nikole Grbića i streljašice Zorane Arunović? Nisam bitan ja kao pojedinac, nego tretman vaterpola u Srbiji. Naši uspjesi kao da se podrazumijevaju. A bili smo pobjednici Svjetskog kupa, koji se igra svake četiri godine, osvojili Svjetsku ligu, bili treći na EP-u Zagrebu – ističe Vanja.

Da nezadovoljstvo doista nije motivirano (samo) osobnim razlozima, potvrđuju i sljedeće Vanjine rečenice:

– Svaka čast Novaku Đokoviću, ali zar je Olimpijski odbor Srbije uz brojne srpske trenere najboljim morao proglasiti stranca, Novakova trenera Mariana Vajdu? Tenisači su napravili sjajnu stvar osvojivši Davisov kup, samo u tome Vajde uopće nema.

** SPORTAL.HR

Vanja Udovičić: Teško je, ali možemo napred

Internet sajt waterpoloworld.som objavio je intervju sa kapitenom srpske reprezentacije Vanjom Udovičićem. Najbolji vaterpolista sveta 2010. govorio je o uglavnom dobro poznatim temama, između ostalog i o (ne)osvojenim odličjima, razvoju vaterpola.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na pitanje koliko mu je važno olimpijsko zlato, jedino odličje koje nema u bogatoj riznici, Vanja je odgovorio:

– Svaka medalja je važna. Naravno, olimpijsko odličje je najčešće kruna četvorogodišnjeg ciklusa i svakako uvek imam visoke ambicije na Olimpijskim igrama. Međutim, ne volim ništa da obećavam unapred. Jedino mogu da obećam da ću uložiti maksimum napora da osvojim sve što se može osvojiti.

O budućnosti srpskog vaterpola Vanja je rekao:

– Srpski vaterpolo ima fenomenalnu školu, mnogo iskusnih stručnjaka, vrhunskih igrača, veliki potencijal… Problem je nedostatak finansijskih sredstava. Država i kompanije, sponzori, ne ulažu mnogo. Taj problem otežava uslove za razvoj klubova i otežava deci da se bave vaterpolom u državnim i privatnim bazenima. Ipak, optimista sam. Verujem da će u budućnosti ti problemi biti rešeni, tako da ćemo nastaviti uspešnu tradiciju.

Udovičić ostaje član Mladosti

Ponajbolji svjetski vaterpolist Vanja Udovičić ostat će plivati na bazenu kraj Mladosti i sljedeće sezone.[You must be registered and logged in to see this image.]
Kako smo i najavili, Vanja Udovičić ostat će vaterpolist Mladosti i u sljedećoj sezoni. Dogovoru koji su u utorak postigli Vanjin otac Davor i dopredsjednik Mladosti Boško Lozica blagoslov su dali Uprava Mladosti a očito i sam Vanja, pa je on potvrđen.

Ugovor će biti potpisan kad reprezentativac Srbije dođe u Zagreb i priključi se pripremama Mladosti, što će se najvjerojatnije dogoditi 22. kolovoza.

Dotad će se Vanja odmarati, prema nekim informacijama u Istri, prema drugima u Grčkoj.

Možda je to i najbolja mogućnost u ovom roku bila